Sjećanja

GRNČAR

zole | 08 Jun, 2009 21:47

Umoran sam i ne ispavan . Već nekoliko dana nisam pošteno spavao.Prije dva dana sam stigao iz Beograda,.u Beograd sam išao da izvedem oca sa VMA poslije operacije.Noćas sam bio kod Cece,cijele noći nisam oka sklopio.

Stojim pored ćilimare na Ilidži.Stopiram već četrdesetak minuta.Niko neće da mi stane. Ceca mi maše sa prozora.Razmišljam da raspalim pješice.Do Hadžića imam petnestak kilometara.Krećem lagano,valjda će mi neko stati.Mašem Ceci I krenem polako.

Negdje oko crkve mi staje neki džip.To je čovjek koga poznajem ali mu ne znam ime. Redovno me vozi na popravke tenkova u Ilidžanskoj brigadi."Buraz nešto gadno se sprema noćas"kaže mi."Izgleda da će nas turci noćas napasti i to žestoko kao nikad do sad".Kaže da je vozio komadanta bataljona na sastanak i da mu je on rekao da su dobili obavještajne podatke.U stvari za napad se zna odavno samo se nije znao datum.

Još jedna lažna uzbuna kontam.

Izlazim pred kućom.Sad ću na spavanje da nadoknadim sve.U kući majka i bolesni otac.Kafa na stolu.Majka mi kaže da mora na selo po krompir.Ja moram ostati sa ocem da ga pazim.U stvari on i nije toliko bolestan već samo pije tablete za smirenje zbog operacije glave, poslije moždanog udara,da ne bi pravio nagle pokrete.Moram da pazim da ne izlazi vani da gdje ne padne ili ne daj bože da ne počnu padati granate.Majka odlazi .Nas dvojica započinjemo priču.Ubjeđuje me da je dobro ali ja se držim doktorove mjesec dana strogog mirovanja. Zaključam vrata i ubacim neki film u video,srećom ima struje, to će ga držati mirnog sat i po,veliki je ljubitelj filmova.

Budi me njegovo drmusanje."Neko te traži na telefon ". Kaže.Kud nisi rekao da nisam kući rondam.Javljam se.Na vezi je dežurni iz remonta.Obavještava me da smo pod uzbunom i da se javim.Najbolje kad se smrači.

Majka stiže doslovce tegleći neke torbe pune krompira.Krompir,makaroni,grašak i tako u krug.Ponekad neka konzerva to je jedino meso koje vidimo.Četvrta godina rata sve se istrošilo i ono malo para što je ostalo sa čuva "ZA NE DAJ BOŽE"!Kada sam kreno otac mi reče:"Čuvaj se,vojska se nešto uzmuvala".Te riječi su mi dugo bile u mislima.Za čitav rat mi to nije rekao ni jednom,pa ni poslije bratovog ranjavanja koje je veoma teško podnio.

Dolazim u Remont i tu nam niko ništa ne govori niti spominje ikakav napad.Razletili smo se po inprovizovanim spavaonicama s kafe na kafu.bogami se nađe i poneka flaša rakije.Rakija je bilo raznih ,od nekih sam znao mamurati po nekoliko dana.Obavještavaju me da sam u grupi koja će ići na Grnčar da pojača stražu.Odlazim na kafu kod Ljubinke i Milene.Tu nas je nekoliko .Žika nešto provocira Milenu onako drugarski na šta ona ne nasjeda.Ja posmatram Ljubinku prava je ljepotica i prvenstveno dobar drug.Pozivaju nas koji smo određeni za Grnčar. Kafu pijemo bez žurbe jebajga duga je noć stićemo.Ja onako u šali kažem ajde da se izljubimo možda se više nećemo vidjeti."A budale".Reče Milena .Ja se smijem.Krećemo pozdravljajući se.Gledam Ljubinku nekako mi ljepša nego ikad,nikad do tat je nisam prmjećivao na taj način.Ceca bi me ubila da me vidi (zato će sad kad pročita).

Okupljamo se kod kapije.Mrkli mrak noć bez mjesečine idealna za napad.Srle nas ko fol postrojava.Pita imamo li svi municiju ,vodu ... Ni riječi otome da se očekuje napad,ili ja to nisam čuo.Krećemo u pravcu Grnčara u toplu proljećnu noć.Do vrha ima blizu dva kilometra ali je veliki uspon duša nam izađe dok se popenjemo.A večeras smo dodatno natovareni municijom i bombama.Znojimo se dok se penjemo.Čampa i Gaga su pored mene.Pušemo kao ježevi.Čampa ima neke rakije ali ne da dok se ne popenjemo.Na vrhu smo se povaljali mokri ko voda.Čampa nas nudi rakijom.NIšta jače u životu nisam popio lakše bi bilo progutati zapaljen bezin.Čampa se zajebo kad je razblaživo alkohol za rane koji je dobio u bolnici od nekog doktora."Jebajga bio mrak pa nisam vidio kolko sam vode nasuo". Smijemo se a usta i grlo nam gore.Gaga kaže da će on na stražu čitav dan je spavo. Linda naša kuja koja je tu snama stalno iskače na rovove i čas reži čas laje. Odlazimo na spavanje ne sluteći kakav nam se pakao primiče.